Vaš mališan je krenuo u vrtić?
Kao što ste i sami svesni, period koji sledi predstavlja veliku prekretnicu u životu vama i vašem detetu.

Kako bismo vam olakšali prilagodbu, donosimo vam nekoliko korisnih informacija i savjeta.

PRVIH DANA BORAVKA U VRTIĆU DETE MOŽE:

•oštro protestovati

• svoju bespomoćnost da izražava nesrećnim plačem i pasivnošću

• da odbija kontakt sa vaspitačem, ili suprotno tome, da bude potpuno orijentisano na njega

• čvrsto da drži svoju dudu, bočicu, gazu (prelazni objekt)

• odbijati hranu ili slabo jedu

• kratko i nemirno ili uopšte neće da spavaju

• da se ljuti, što ne može izmeniti situaciju, izražavaće će vrištanjem, zvanjem mame i tate, agresijom usmerenom na drugu decu, ovaspitače, stvari itd..

PONAŠANJA RODITELJA koja će olakšati detetovo prilagođavanje na vrtić:

• pozitivan stav roditelja prema vrtiću

• poverenje u osobe koje će se u vrtiću brinuti za njegovo dete

• boravak s detetom u vrtiću tokom prvog dana

• aktivno uključivanje roditelja u igru i aktivnosti u razvojnoj grupi.

• redovno dovođenje deteta u vrtić; svakodnevnim dolaskom dete uči redosled radnji (dolazak u vrtić – odlazak roditelja – boravak u vrtiću – povratak roditelja nakon određenog vremena)

• doneti stvar uz koju je dete emocionalno vezano (dudu, flašicu, gazu, ćebence, omiljenu igračku i sl.) i uz koju se može umiriti (tzv. prelazni objekt)

Kada ostavlja dete u vrtiću RODITELJ TREBA:

• u terminima koje dete razume, definisati količinu vremena koju će dete provesti samo, bez roditelja (npr. „idem na posao“ i sl.).

• naglasiti potpunu verovatnost svog povratka („kad to obavim vratiću se po tebe“)

• navesti vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu („teta će te čuvati dok se ja ne vratim“)

•definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vrijeme boravka u vrtiću („ti se igraj s kockama dok se ja ne vratim po tebe“).

• kratko se opraštati s detetom. U protivnom roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete. Roditelji se iz istog razloga ne bi smeli zadržavati u vidokrugu deteta (npr. na hodniku, viriti kroz prozor u detetovu sobu i sl.).

• Pri povratku po dete roditelji se ne zadržavaju dugo u sobi (kako ne bi predstavljali uznemiravajući faktor za ostalu decu). Sa svojim detetom mogu se, prema želji i potrebi, zadržati/poigrati na hodniku.

ŠTA MOŽE OTEŽATI ODVAJANJE?

• nesiguran, uplakan roditelj

• roditelj koji, ne oprostivši se od deteta, doslovno pobegne

• roditelj koji od svog deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada da odem?”)

• roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor

Zašto?

Deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osećanja roditelja. Dete koje oseća roditeljevu nesigurnost i nepoverenje i samo je nesigurno i nepoverljivo. U ovom uzrastu  deca svoju komunikaciju baziraju na neverbalnim znacima koje primaju iz okoline. Dete vrlo vešto oseti vašu ambivalenciju, neodlučnost i nesigurnost.