Jezik ne može da se uči i koristi ukoliko dete ne počne da misli na tom jeziku. A mišljenje se formira tako što jezik služi kao sredstvo za učenje i saznavanje. Potrebno je, naravno, vreme da bi se misaoni process razvio, te se CLIL metoda ne preporučuje za decu mlađu od 3 godine, osim ako dete ne živi 24 sata u bilingvalnoj sredini. U tom slučaju je moguće da sponatano nauči i više jezika odjednom. Za svako učenje jezika neophodan je, osim pravilne metode, i kontinuitet u učenju, dakle – učenje jezika je PROCES koji traje godinama.

Baš kao što ni maternji jezik ne naučimo za godinu dana, tako nećemo naučiti ni strani.

CLIL metoda učenja jezika koju primenjujemo je fokusirana na uzrast dece od 4-6 godina.

Nove reči, jezičke konstrukcije jesu deo svega što nas okružuje – od pesmica, bajki, sveta oko nas, svakodnevnih situacija u kojima koristimo jezik, preko nastavnih predmeta poput istorije, geografije, nauke koje dolaze kasnije, kada dete krene u školu– za sve to nam je potreban jezik. Deca i u uzrastu od 4, 5 ili 6 godina mogu da rade jednostavne naučne eksperimente, da kuvaju na engleskom (naravno, vrlo jednostavne recepte, i to se radi isključivo u cilju učenja vokabulara na engleskom) mogu da crtaju, slikau i prave rukama razne stvari dok istovremeno koriste isključivo engleski jezik.

Novi vokabular treba da se usvaja postepeno, ali mora imati i konkretnu primenu u određenim situacijama. Samo ‘hranjenje’ deteta vokabularom poput pesmica koje se uče bez razumevanja, nema nikakvu praktičnu primenu. Dečji mozak je u stanju da primi i reprodukuje dosta informacija, ali sama sposobnost pamćenja nije isto što i stvarno znanje – ono se pokazuje kada se dete nađe u situaciji da ono što je memorisalo, primeni u praksi. Tek tada možemo govoriti o tome da je nešto naučeno.

Kao što učimo maternji, tako treba da učimo i bilo koji drugi jezik.

Sporazumevanje na drugom jeziku, u ovom slučaju engleskom, treba da bude prirodna stvar. Da bi postala prirodna, mora se učiti na pravi način. CLIL je jedina metoda učenja jezika koja dugoročno donosi tako dobre rezultate, jer dete uči sa razumevanjem, prepoznajući jezičke strukture kasnije u drugom, nepoznatom kontekstu i spontano ih koristeći.

Ukoliko se CLIL metoda pravilno primenjuje, dete bi nakon 3 godine učenja trebalo da progovori u kratkim rečenicama. Naravno, ne napreduju sva deca istom brzinom, a takođe i redovnost pohađanja časova je od velikog značaja. Ako govorimo o proseku, nakon 3 godine učenja engleskog putem CLIL metode, dete bi trebalo da spontano stavlja naučeno i u nepoznati kontekst, da ume da se izrazi u kratkim rečenicama bez pomoći nastavnika, kao i da, od te tačke, većom brzinom nadograđuje vokabular u budućnosti.